Opšta pravna načela i principi Međunarodnog privrednog prava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i ekonomista za rukovodeće kadrove u privredi

1.UVOD
Međunarodni privredni odnosi kao deo međunarodnih odnosa uopšte podložni su izvesnim principima koji u ovoj materiji važe,kao opšteprihvaćeni.Bez opštih principa ili opštih načela međunarodnog privrednog prava se nebi mogao ni zamisliti jedan normalan promet uopšte,pa ni ekonomski promet posebno.U literaturi se kao opšta načela međunarodnog privrednog prava navode sledeća :
Načelo nezavisnosti država;
Načelo slobode egzistencije države;
Načelo ravnopravnosti država;
Načelo odgovrnosti za pričinjenu štetu i obaveze naknade štete;
Načelo dobrovoljnosti;
Načelo nemešanja;
Načelo teritorijalnog integriteta i
Načelo uzajamnih pogodnosti.
Opšta načela međunarodnog privrednog prava,nemaju neposrednu primenu u određenoj poslovnoj operaciji privrednog karaktera,već samo stvaraju opšte uslove za nastajanje međunarodnih privrednih odnosa i primenu neposrednih pravnih pravila međunarodnog privrednog prava.Od ovih načela koja se dosta često u pravnoj literaturi nazivaju “političkim”,razlikujemo izvesna načela za koja se u literaturi kaže da su “ekonomska načela”Ova terminologija se prihvata uslovno jer skup svih tih načela međunarodnog karaktera čini jednu nerazdvojnu celinu i svaki deo kao deo celine pripada opštoj riznici međunarodnog privrednog prava.
To bi bila sledeća tri načela :
Načelo slobode trgovine;
Načelo slobode saobraćaja;
Načelo slobode transfera novca,vrednosti.
2. NAČELO SLOBODE TRGOVINE.
Jedan od najviše diskutovanih pravnih pricipa i načela međunarodnog privrednog prava je načelo slobode trgovine.U literaturi pri određivanju pojma slobode trgovine se po pravilu pravi razlika na slobodu trgovine u najširem smislu i na organizovanu slobodu trgovine.Opšteprihvaćena definicija koju je u jednoj svojoj presudi formulisao Stalni međunarodni sud u Hagu glasi:”Sloboda trgovanja se sastoji u pravu na preduzimanje bilo kakve komercijalne aktivnosti,bilo da se radi o trgovini u pravom smislu reči,znači kupovinu i prodaju robe izvršenim u zemlji,ili razmeni,uvozu s drugim zemljama”. Ovakvo tumačenje načela slobode trgovine u potpunosti odgovara razvoju međunarodnih ekonomskih odnosa i uklanja prepreke za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa sa gledišta prava.U francuskoj pravnoj literaturi se na primer pravi izvesno etimološko razlikovanje kada je reč o slobodi trgovine.Tako sloboda trgovine (liberte de commerce) znači da je slobodan uvoz i izvoz,odnosno da je međunarodna trgovina bez raznih ograničenja i zabrana,to znači da je međunarodna razmena u principu slobodna.Međutim termin slobodna trgovina (commerce libre) znači prodaja i kupovina unutar jedne zemlje po slobodnim cenama bez nekog državnog mešanja ili ograničenja nekim državnim aktima.Sa gledišta međunarodnog privrednog prava se podrazumeva ona sloboda trgovine koja predstavlja slobodu uvoza i izvoza roba i usluga.Poslovni ljudi,trgovačka društva i udruženja privrednika,pa i izvesne države,naravno u duhu svojih shvatanja,nastojali su da se u određenom smislu ostvari načelo slobodne trgovine.Međutim shvatanja o tome šta je to sloboda trgovine nisu uvek,a niti su ni sad ista.Različito je shvatanje ove slobode u periodu merkantilizma od shvatanja slobode trgovine u periodu liberalnog kapitalizma.Isto tako sredstva da se postigne načelo slobode trgovine nisu ista u socijalističkim zemljama i zemljama kapitalizma.Pa ipak,bez obzira šta se pod ovim pojmom podrazumeva i kakva se sve sredstva predviđaju za ostvarenje tog načela,uvek se pojavljuju neki isti značajni elementi i uslovi za ostvarenje načela slobode trgovine.Tako se u vezi sa načelom slobode trgovine uvek postavljaju sledeća pitanja :

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]